Moderni arapski roman 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Filološki fakultet

Uvod
Roman u Egiptu
Iako je najznačajnije pojedinačno delo objavljeno u ovom periodu „Trilogija“ (1956.-7.) Nadžiba Mahfuza, to delo pripada periodu realizma u arapskoj književnosti, koji iako se preklapa sa periodom revolucije je pre svega obeležio ’40.-te godine prethodnog veka.
Jedan od prvih i možda najtipičniji pisac ovog novog trenda je Abdul Rahman al-Šarkavi, sa svojim delom „ Zemlja“ . Za razliku od nekih ranijih romana „Zemlja“ pokušava da prikaže život egipatskih seljaka onako kako ga oni sami doživljavaju. Njen osnovni zaplet je jednostavan. Postavljen je u tridesete godine, u vreme diktature Ismaila Sidkija. Seljaci iz jednog sela u delti Nila pokušavaju da se odupru lokalnom zemljovlasniku koji u dva navrata pokušava da ošteti njihova prava, najpre lišavajući ih vode koja im je neophodna za irigaciju, a zatim pokušajem da izgradi put do svog imanja preko njihove zemlje. Seljaci ovde nisu ujedinjeni u svakom pogledu, i svađe oko preostale vode i slične stvari, čine mnoge podzaplete i zasebne epizode. Šarkavi je kasnije izdao još tri romana, koji nisu bili toliko literarno uspeli. Oni su pre svega pripadali žanru posvećene literature, koji je bio popularan u toku pedesetih i šezdesetih godina.
Poput „Zemlje“ roman Latife al-Zajata „Vrata su otvorena“ iz 1960. bio je fokusiran na obespravljenu socijalnu grupu, a obeležava ga optimistično viđenje budućnosti Egipta. Ovde je obrađeno pitanje ženske emancipacije, koje se smatralo neodvojivim od pitanja nacionalnog oslobođenja.
Među predstavnicima „revolucionarnog optimizma“ je i Jusuf Idris, koji je poznatiji po svojim kratkim pričama i predstavama. Njegovi romani ilustruju njegov progres kao talentovanog pisca od pisanja o uobičajenim temama ka temama od njegovog ličnog interesa. Tako njegov prvi roman „Ljubavna priča“ opisuje likove koji pružaju otpor Britancima u zoni Sueca, i izražava populistička i rodoljubiva osećanja, dok njegov drugi roman „Bela žena“ pokazuje tendenciju više ka istraživanju junakove psihe, nego ka naraciji. Junak romana je mladi doktor, član ilegalne političke grupe koji se zaljubljuje u ženu evropskog porekla.
Sve do kraja ’50.’ih godina Egipatski roman je sinonim za kairski roman, sa svega nekoliko dela čija je radnja smeštena u Deltu. Objavljivanje romana Fathija Ganima „Planina“ označava početak trenda da se u romanima opisuju manje poznati delovi zemlje, i opisuje život njihovih stanovnika, koji obično oštro odudara od života stanovnika prestonice. Ovaj roman opisuje istragu povodom nestanka građevinskog materijala za izgradnju novog sela, u toku koje istražitelj otkriva kako projekat izgradnje utiče na stanovnike, menjajući njihov svakodnevni način života. Ganimov roman i dalje predstavlja provinciju viđenu kroz oči stranca, dok kasniji romani poput „Prstena i narukvica“ Jahje al-Tahir Abdulaha, i „Selma iz Asuana“ Abdul Vahaba al-Asvanija predstavljaju pogled pisca iz unutrašnjosti. Značajni romani koje bi trebalo spomenuti u ovom kontekstu su još i: „Sokak gospodina Bultija“ Saliha Mursija iz 1963. čija je radnja smeštena u ribarski kvart Aleksandrije, gde se lokalni ribari nalaze ugroženi pronalaskom modernih ribarskih tehnika, kao i Mahmud Dijabova „Tuga grada“ koji prikazuje detinjstvo dečaka u jednom od gradova u zoni kanala, Ismailiji.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]